Само брза запажање да је веома важна разлика између ове две дефиниције:

<FieldBind Field="InParam1" DesignerType="StringBuilder" Id="2" Text="Input parameter #1"/>

против:

<FieldBind Field="InParam1" Id="2" Text="Input parameter #1"/>

Први показује као ово у СПД:

док други показује овако:

Нисам сигуран како помоћи ови снимци екрана су, али сам ставио у настојању да их направи тако да ћете морати да их видели 🙂

Посматрање је ово: СтрингБуилдер вам омогућава да направите ниску (очигледно) мешањем заједно ниски литерале и тока података (via the "Add Lookup" дугме у доњем левом углу). When you use the Add Lookup button, it inserts a token in the form "[%знак%]". When SharePoint invokes your custom action, (Ц # код у мом случају), СхареПоинт пролази сама токен, not the value of the token. If you use the default designer type (Друга врста), СхареПоинт проширује токен и пролази стварну вредност токена за вашу акцију.

СтрингБуилдер = ЛОШЕ, подразумевани тип = добар дизајнер.

Наравно, that’s not what I really mean. Just don’t try and pass a parameter to your custom action when the designer type = StringBuilder. Use the default designer type and chain a StringBuilder to it up front if you need to build complex strings in your workflow (који узгред је управо оно што чини да се створи динамичан субјецт за е-акције, али то је тема за другу блогу, је).

<крај />